Globus (lat: globus – lopta) je umanjeni loptasti prikaz Zemlje, planeta ili nebeske sfere sa ucrtanim kartografskim prikazom date površine. Odnos i geometrijska podudarnost sa stvarnim prikazima je najsličnija od svih mogućih interpretacija (mapa i dr). Prema tipu globusi se mogu podeliti na geografske i astronomske. U nastavi geografije, sferni prikaz Zemlje je jedan od osnovnih učila.

Istorija globusa

Prvi globusi pojavili su se još u starom veku, odmah po saznanju da je Zemlja okrugla. Prvim tvorcem smatra se Karates sa ostrva Malos, koji je u II veku pre nove ere izradio sferni model planete. Ptolomej je u svom delu “Geografija”, dao uputstva za izradu globusa. Tokom XIII veka u arapskom svetu je napravljenom nekoliko modela Zemlje, samo dva u sačuvana do danas. Martin Behajm je 1492. godine konstruisao prvi globus u srednjem veku, i to pre otkrića Novog sveta. Na međunarodnoj izložbi u Parizu 1889. godine izložen je model prečnika 13 metara i težak oko deset tona u razmeri 1:1.000.000. U današnje vreme standardni globus izrađuju se u razmeri 1:38.000.000

Osobine globusa

Preslikavanje Zemljine površine na globus vrši se po pravilima centralne projekcije. Naime, zamisle se dve identične lopte sa zajedničih centrom, od kojih je Zemlja veća, a uzeta sfera manja. Zatim, se tačke projektuju zamišljenim zracima koji se sastaju u zajedničkom središtu. Time se projekcije površina sa Zemlje nalaze na globusu u tačkama presecanja. Razmer globusa je jednak u svakoj tački. Uglovi sa modela su jednaki istovetnim na Zemljinoj lopti, pa se to naziva konformnost. Takođe i odnos površina je u razmeri.

Glavna svojstva svakog globusa su: očuvanje sličnosti figure, konformnost uglova i ekvivalentnost površina i linija. Na osnovu ovih pokazatelja globus je naverniji i najpribližniji prikaz Zemljine lopte.

Tipovi globusa

Globusi se prema tipu mogu podeliti na:
geografske (opšti, tematski i indukcioni)
astronomske (zvezdani, planetarni i mesečevi)

Vreme je da napraviš baštu od biljaka koje su narasle iz drvene olovke! Zanimljivo zar ne!?

Svakodnevno koristimo drvenu olovku, i često nas mrzi da je zarežemo kad je već kraća, i tako je pre vremena bacimo. Godišnje se oko 15 miliona drvenih olovaka proizvede, svaku olovku bace delimično iskorišćenu, umesto da ih recikliramo na neki način.

Voleli bi da te upoznamo sa prvom olovkom na svetu koja ima dva života: jedan dok pišemo sa njom, i drugi posle. Ovu specijalnu olovku posle upotrebe ne bacaš u smeće, već je sadiš u saksiju.

Olovka koja se može reciklirati – Sprout – je u suštini jednostavna za upotrebu. Kad ne želiš više da je koristiš, zasadiš je.
Umesto gumice za brisanje, na njen kraj je postavljena jedna kapsula sa semenima, koja se rastvara u vlažnoj zemlji. Ovaj drveni proizvod je dobar i za to da se odviknemo od klasičnog ciklusa upotrebe predmeta: koristi i baci u smeće. Nije loša ni za odvikavanje grickanja krajeva olovke, jer ako i dalje nastavimo sa tom lošom navikom u ovom slučaju, kapsula bi se rastvorila u našim ustima umetnost u plodnoj zemlji.

Simpatična mi je i priča nastanka proizvodnje. Pronalazači olovke su 3 studenta sa MIT univerziteta u Bostonu. Pronalazač ove olovke nije imao dovoljno sredstava da pokrene proizvodnju, tako da je 2012. godine pokrenuo “start-up” sajt, da bi kroz donacije pokupio novac koji mu je potreban. Uz pomoć 2086 ljudi uspeo je da pokupi toliko, da pokrene proizvodnju koja se danas nalazi u Minesoti, i olovke se prave ručnim radom.

Postoji više vrsta olovaka, razlikujući ih po semenima koje se nalaze u kapsuli, većina njih su biljke kojima je bolje da budu u dvorištu a ne u kući, kao recimo bosiljak, ruzmarin, nana, neven, koktel paradajz, majčina dušica. Olovke se mogu kupiti sa više  različitih semena .

Sve informacije možete dobiti putem telefona 023/533-438

Članak preuzet sa Moj Shop sajta

IGRE ZA RAZVOJ KREATIVNOSTI, MOTORIKE I ORIJENTACIJE PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA

……………………………………………………………………………………………..

JÀTÈKOK A KREATIVITÀS, A MOTOROS KÈSZSÈGEK ÈS AZ ORIENTÁCIÓ FEJLESZTÈSÈRE A LEG KEDVEZŐBB ÀRON